[ Pobierz całość w formacie PDF ]
.СТАНА.Томо!НАДА и ЈЕЛКИЦА.Оче!ТОМА.Носите, носите.Што ме гледате? Прво ми скините ону стару наслоњачу, ону наслоњачу у којој сам двадесет и пет година мирно спавао после ручка.Хајде, хајде, носите.(Падне у наслоњачу, женске се прибиле у гомилу и гледају запрепашћено.Носачи узму канабе и понесу напоље.Завеса врло лагано пада).ЧЕТВРТИ ЧИН— Намештај и распоред исти као и у првом чину.—IНада, Јелкица.ЈЕЛКИЦА (у краткој сукњи као и у првом чину.При дизању завесе стоје обе загрљене и плачу).Немој, Надо.Ето, кад ти плачеш, морам и ја.НАДА.Ћути.ЈЕЛКИЦА.Не могу да ћутим.Морам увек да плачем, кад тако други плаче, а тако исто морам и да се смејем, кад се други смеје.НАДА.Остави ме.Лакше ми је, кад сам сама.ЈЕЛКИЦА.Ето ти сад.А зашто да те оставим?НАДА.Кад би ти само знала, колико сам ја несрећна!ЈЕЛКИЦА (истргне се из загрљаја, кроз плач).А зар ја нисам? Ето.морам опет да носим кратку сукњу.НАДА.Зар је и то нека несрећа?ЈЕЛКИЦА.Још каква.НАДА, Та иди, дериште, ти и не знаш шта је то несрећа.ЈЕЛКИЦА.Ју, Надо, како ти то говориш?.Зар ја не знам шта је то несрећа? Па ето, зар има веће несреће на свету, него то: носиш свега три дана дугачку хаљину, сматрају те као девојку и многи мисле да си ти одиста девојка, па се тако према теби и понашају, па сад.сад опет дете.(Горко плаче).Ах, не, то се не може издржати.НАДА (милује је).Ћути, лудице једна; то је све само шала.(Бôно).Моја је несрећа сасвим друкча.Отеран младожења на онако груб начин, па онда срамота од света, и све, све што је најгоре и што се само једној несрећној девојци може десити.ЈЕЛКИЦА.Па шта ћеш сад?НАДА.Шта? Ништа.Остаје ми само да се овако гушим сузама.ЈЕЛКИЦА.А зар није боље, да разговараш са оцем и мајком? Можда је то нека погрешка?НАДА.Не смем.Избегавам их.Бојим се, бићу груба према њима, јер нећу умети да се уздржим.Они су ми криви.ЈЕЛКИЦА.Е па, ако су криви, а они нека лепо то и исправе.НАДА (реши се).У осталом, то је и најбоље.Говорићу још данас са оцем и мајком сасвим отворено и озбиљно.Решила сам се, морам то учинити, па ма шта било.ЈЕЛКИЦА.А ја сам се опет најозбиљније решила, да сматрам себе великом девојком, и ако морам носити кратку сукњу.НАДА.Слушај, Јелкице, ако наиђу отац или мајка овамо, а ти се одмах склони, да ме оставиш на само с њима.ЈЕЛКИЦА.Па ево је мајка, долази.НАДА.Хајде склони се.ЈЕЛКИЦА (полазећи).Склонићу се, али да се после опет састанемо, да заједно плачемо.Ја тако волим, кад заједно плачемо.(Оде лево).IIСтана, Нада [ Pobierz całość w formacie PDF ]